Старост је неодређена реч од које се најчешће уздрхти, стварност коју је тешко омеђити и чије значење остаје мутно. Поставља се питање да ли човек има године својих вена, срца, мозга, свог духа или личних података?Или нас то поглед других једнога дана сврстава међу старе људе? Једини чин који обележава тај прелаз, припада нашем времену и вештачки је: то је повлачење у пензију, тренутак који више одређују друштвено економске принуде него стварне године старости. „Све дотле док нема законом предвиђене старости за одлазак у пензију, нема ни признате старости као такве у текстовима. Стари човек је само одрастао човек. Никада се стари људи не уплићу као друштвена категорија; они се утапају у мноштву индивидуалних необухватљивих случајева. “Бројни су проблеми који прате старост. Поред могућих физичких, психолошких проблема, социјалне изолације, веома важан је и проблем злостављања старих особа. Прихваћена дефиниција злостављања старијих особа од стране Светске здравствене организације и Центра интердисциплинарне геронтологије из 1995. године: „Злостављање старих особа је појединачни акт, поновљено понашање или недостатак акције, која се јавља у у односу где постоји поверење између две особе и проузрокује стрес или штету старијој особи. “ Злостављање старих лица је термин који се односи на било кој испољени поступак, намеру и акт занемаривања од стране онога ко је старалац или друге особе која проузрокује повређивање или озбиљан ризик од повређивања одраслој осетљивој особи. Злостављање старих особа као термин се први пут појавио крајем 1970. године. Током предузетих истраживања долазило се и до различитих дефиниција овог појма. Термин „злостављање старих“ се често замењује термином „злостављање баке“. Постоје различите поделе злостављања у зависности од критеријума који се узима у обзир. Злостављање се може поделити с обзиром на место где се оно одвија и начин насилног понашања. Насиље над старијима може се одвијати у приватности дома као најчешћем месту злостављања старих особа, али и у установи и структурално. Старије особе углавном живе приватно, тј. у својим кућама са члановима своје породице или сами. Насиље може бити повезано с њиховом финансијском или емоционалном злостављању од чланова породице. Код старих особа смештених у установу, злостављање се може јавити код храњења, купања, облачења, узимања лекова и сл. Структурално насиље се одвија у оквиру друштва. Такав вид насиља односи се на недостатак сигурности и финансијских средстава која би омогућила задовољаавајући квалитет живота. Овај облик односи се на дискриминирајућу социјалну, здравствену и осталу политику и праксу према старијима, те неодговарајуће и узнемиравајуће поступање јавних служби. ( M. Ајдуковић, Насиље у обитељи (2. Проширено издање). Све случајеве злостављања неопходно је пријавити.